#Bukmarker

U istoriji kinematografije česte su filmske adaptacije romana a nije ni neobično da izvesni blokbasteri dobiju svoj veran književni nastavak. Međutim, apsolutna je retkost da izvesna televizijska serija dobije potpuno slobodnu romanesknu obradu. Takav slučaj sa serijom „Crni leptiri“ motivisan je činjenicom da u njemu značajnu ulogu igra lik pisca i da je životna priča Albera Deziderija, za čije uobličavanje on angažuje dotičnog literatu Adrijena Vinklera, neiscrpno zanimljiva. Autori „Crnih leptira“ Olivije Abu i Bruno Merl poželeli su da ona dobije književnu obradu i produžetak izvan filmskog ruha.

Uopšte nije preterano reći da zajednički život junaka, Albera i njegove partnerke Solanž po intenzitetu prevazilazi one zločinačkih parova poput Boni i Klajda, ili Mikija i Melori iz filma „Rođene ubice“ Olivera Stouna. Njihov poriv za ubijanjem u romanu motivisan je traumatičnom prošlošću jednog siročeta i jednog bastardnog deteta, dece Drugog svetskog rata. Iako se današnji čitalaca teško može poistovetiti sa tim njihovim traumama, lako će razumeti njihov pervertirani nagon za ubistvima. Naime, govoreći o lepoj i inteligentnoj Solanž, zaljubljeni Alber doseže neslućene razmere topline. U takvim trenucima, triler pun adrenalina postaje bezmalo srceparajući. Međutim, Modi ga ne lišava dubine, jer će se čitalac zapitati da li je zbližavanje Solanž i Albera za njih predstavljalo jedini spas i smisao ili najveće prokletstvo; da li su bili zajedno zbog predodređenosti usled sličnih sudbina ili je sve bilo stvar slučaja...

Sve u svemu, roman je potpuno drugačiji od serije: upotpunjuje je, bacajući novo svetlo na kriminogene ljubavnike otkrivajući neslućenu tačku gledišta. Eksplozivni ritam priče ne ostavlja ravnodušnim, te iako je u pitanju smeo spoj trilera i ljubavnog romana, čitaoci će biti izuzetno zadovoljni: imaće utisak da su pročitali knjigu koja po dinamici i priči parira najboljim Tarantinovim ostvarenjima. To je ozbiljan poduhvat koji zavređuje pažnju.

Autor: Domagoj Petrović