U ovoj knjizi radi se o pametnom, brižljivom psu rase akita, koji svakog dana na železničkoj stanici u Tokiju čeka svog gospodara. Jednog dana njegov gospodar umire, a pas ostaje na železničkoj stanici, čekajući da se gospodar vrati kući. Nakon nekog vremena, konačno, jedan dečak ga vodi sa sobom kući i daje mu hranu i pruža utočište. Šetali bi ga, ali bi se on oslobodio i otrčao pravo na železničku stanicu. Deset godina je tako pas svakoga dana čekao svog gospodara. Ljudima je bilo žao i počeli su da ga hrane. Naposletku, i sam Hačiko umire i biva ujedinjen sa svojim gospodarom.
Jako mi je bilo interesantno što je Hačiko izgleda mogao da odredi tačno vreme i bio je vrlo dobro dresiran. Da sam ja lik u ovoj knjizi, bio bih Jasuo, zato što je brižan i pametan dečak koji je brinuo o Hačiku. Veoma mi se dopalo u vezi sa ovom knjigom to što je Hačiko veran i brižan. Bio sam iznenađen da je ovo zapravo istinita priča iz Japana. Imaju čak i statuu Hačika na železničkoj stanici danas. Nažalost, film nije mnogo veran knjizi.
Oni koji žele da čitaju ovu knjigu moraju da znaju da čitaju dobro. Ako ste peti razred, mislim da biste mogli da uživate u ovoj knjizi više nego ako ste treći ili četvrti.
Autor: Džej Si, 10 godina
Izvor: spaghettibookclub.org
Prevod: Marko Petrović
(без вредности)
Najčitanije
Mehane i kafane starog Beograda – neke poznate, neke pod znakom pitanja
1. 1. 1970.
Sjaj i tama Teodorinog prstena
1. 1. 1970.
„Bukirano“ Nebojše Jojića – samo je neizvesnost izvesna
1. 1. 1970.
Misterija s razlogom – „Cirkus“ Jonasa Karlsona
1. 1. 1970.
Knjiga Vidoja Golubovića o kafanama i mehanama starog Beograda – Pet vekova beogradskih kafana
1. 1. 1970.
