„Nije ništa znao o ćerkama. One se muškarcu samo dese.“ Ovo neznanje sve kaže o ocu glavne junakinje: smeten i naoko dobronameran, on je besmisleno strog i tvrdoglav do surovosti kad svom petom detetu, „maloj Vi“, pokuša da zabrani dalje školovanje.
En Veronika žudi da pobedi svet sazdan od zabrana, predrasuda, zloupotreba i apsurdnih ograničenja postavljenih pred žene. Otud i sam njen izgled svedoči o potisnutom nemiru: „držanje joj je bilo tiho i suzdržano, a iza ove maske bila je očajnički nezadovoljna i željna slobode i života“. Iako je na početku romana tek buntovna srednjoškolka, En Veronika boriće se za sva ona prava koja je u datom socijalnom kontekstu mogla osvojiti.
Slavan po delima iz domena naučne fantastike, Vels je isto tako i hroničar osvajanja ženske slobode, pedantni kritičar društva, glasnik revolucije i prava na jednakost. On umešno tematizuje žensko iskustvo u okvirima sveta koji i sam pomen seksualnih i emotivnih potreba žena vidi kao pretnju društvenoj stabilnosti. „En Veronika“ oštro je kritikovana u štampi i zabranjivana u bibliotekama: da nije bilo posredovanja Džordža Bernarda Šoa i Gilberta Čestertona, Vels bi bio marginalizovan i ignorisan kao bilo koja žena.
Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova
(без вредности)
Najčitanije
Prikaz knjige Etgara Kereta „Sedam dobrih godina“
1. 1. 1970.
Prikaz knjige „Goruća pitanja“ Margaret Atvud: Mudra upozorenja
(без вредности)
Prikaz romana „Proročica“: Emotivne mеtatеkstualne igre iz pera Margarеt Atvud
23. 4. 2024.
Prikaz romana Gorana Markovića „Beogradski trio“
1. 1. 1970.
Delfi Kutak je pročitao: „Horoskop“ Mike Antića
1. 1. 1970.
