#Bukmarker

Klasična književnost dokaz je da nijedan savremeni trend niti digitalna pojava ne može da ugrozi status vrhunskog književnog dela i da ona odolevaju testu vremena bez obzira na sve okolnosti i ukuse – objašnjava za Danas Ivana Misirlić, urednik u Laguni, zašto je književna klasika uvek u modi što je ujedno i jedan od razloga zbog kojih je ova izdavačka kuća 2011. pokrenula ediciju Klasici svetske književnosti koja se približava pedesetom naslovu. Poslednja, krajem jula objavljena knjiga iz ove edicije roman Fjodora Mihailoviča Dostojevskog „Poniženi i uvređeni“, u prevodu Milosava Babovića, ima redni broj 48, a do kraja avgusta u najavi su još dva klasika – „Orkanski visovi“ Emili Bronte i „Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin, oba u prevodu Živojina Simića.



Osim što u Laguni smatraju da su „vrhunska književna ostvarenja pravi dragulj u kruni čitalačkog iskustva“, ovaj izdavač, prema rečima Ivane Misirlić, odlučio se za koncept koji „najboljim prevodima i predgovorima savremenih autora čitaocima pruža uvid u društveno-istorijski kontekst nastanka i odjeka koji je ostao za delima iz ove edicije“.

„Lagunino uredništvo odlučilo je da svako izdanje obogati savremenim predgovorom domaćih autora, najčešće univerzitetskih profesora specijalizovanih za autore o kojima pišu, kako bi svako delo bilo osvetljeno iz socioistorijskog konteksta u kojem je nastalo, ali i bilo smešteno u perspektivu modernih interpretacija. Svako izdanje iz ove edicije ima predgovor koji predstavlja ekskluzivan materijal o pojedinačnom delu koji se ne može naći ni u jednom drugom izdanju ili izvoru, po čemu je edicija Laguninih klasika jedinstvena na našem tržištu. Predgovori su pisani za široku čitalačku publiku, a da pritom na akademskom nivou tumače samo delo“, kaže naša sagovornica.

Ona kao primer ističe „Četiri tragedije“ Vilijama Šekspira, koje je Laguna 2012. objavila u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića kao četvrtu knjigu Klasika svetske književnosti. U predgovor koji je napisala je Zorica Bečanović-Nikolić, profesorka na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, „iščitavaju se savremena tumačenja Šekspira kao i objašnjenje značaja i odjeka njegovog opusa u savremenoj kinematografiji i umetnosti uopšte“.

Što se tiče poslednjeg objavljenog, 48. klasika, „Poniženi i uvređeni“ su šesti roman Dostojevskog objavljen u ovoj Laguninoj ediciji. Od maja 2019. do kraja jula ove godine izašli su: „Zločin i kazna“, „Idiot“, „Zapisi iz podzemlja“, „Braća Karamazovi“, „Zli dusi“. Predgovor za „Ponižene i uvređene“ napisala je Ana Jakovljević Radunović, docent na katedri za slavistiku Filološkog fakulteta, koja podseća da je ovaj roman, najpre štampan u nastavnicma u časopisu Vreme od januara do jula 1861, iste godine objavljen kao zasebno izdanje koje je doživelo veliki uspeh u ruskoj javnosti.

„Roman ’Poniženi u uvređeni’ Fjodor Dostojevski napisao je po povratku iz Sibira, u ključnom trenutku kad traži svoje mesto na književnoj sceni i zna da mu celokupna književna karijera zavisi od uspeha ovog dela. Odlučuje se za žanr romana-feljtona u koji je uključio svoje ideološke pozicije, a najvažnija od njih je suprotstavljanje ruskog puta zapadnom. Stoga etičku osnovu romana predstavlja humanistički ideal bratstva, dobrote i pravde za koji se zalaže njihov junak Ivan Petrovič, ali ih ne podstiče ni na kakvu akciju“, kaže Ivana Misirlić.

U središtu priče nalaze se mladi pisac Ivan Petrovič Vanja, od detinjstva zaljubljen u Natašu Ihmenjevu, koja pada pod šarm egoističanog mladog plemića Aljoše i napušta roditeljski dom. Sve troje će patiti zbog sebičnih mahinacija Aljošinog oca, mračnog i moćnog kneza Valkovskog, suočavajući se sa problemom moralnog izbora.

Ana Jakovljević Radunović u predgovoru ističe da je u svojim romanima „Dostojevski duboko i pronicljivo proučava pitanja moralne odgovornosti i slobodne volje, zbog čega problem egoizma zauzima centralno mesto u ’Poniženima i uvređenima’, na koji pisac ukazuje ’svojom karakterističnom filozofskom i psihološkom dubinom’“.

„Čitaoce i danas fasciniraju zanos i decidnost junaka. Koliko god oni bili naivni u svojim stremljenjima, prevejani u svojim postupcima, ili strastveni u svojim ambicijama, njihove sudbine izazivaju saosećanje jer nas njihovi moralni izbori duboko pogađaju... Dostojevski nije imao iluzije o tome da bi se čovekovo rajsko stanje u istoriji moglo obnoviti, ali je njegov san o ’zlatnom dobu’ bio nepovratno raspršen... Zato su mnoge njegove ideje baš danas važne, jer smo u proteklih godinu dana svedoci pobuna zbog ponižavanja i vređanja ljudskog dostojanstva. Od protesta farmera u Holandiji prošle godine, preko protesta u Parizu i širom Francuske, a onda i onih koji se održavaju u Beogradu. Tema ljudskog dostojanstva tiče se svih nas“, napominje Ivana Misirlić.

Kad je reč o Dostojevskom, u Laguni vole da citiraju Albera Kamija: „Dugo smo verovali da je Marks bio prorok 20. veka. Otkrićemo da je pravi prorok bio Dostojevski. Prorokovao je režim velikih inkvizitora i trijumf moći nad pravdom.“

---

Laguna ima dve edicije klasika – Klasike književnosti za decu  i Klasike svetske književnosti. Na vrhu zajedničke top-liste klasika mesecima prva dva mesta drže „Doživljaji Toma Sojera“ Marka Tvena u neprevaziđenom srpskom prevodu Stanislava Vinavera i „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića, što Ivana Misirlić dovodi u vezu i sa činjenicom da su oba romana u lektiri. Na toj listi na trećem mestu je je roman „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova u prevodu i sa predgovorom Zlate Kocić, koji od 2020. kad je objavljen ne silazi ni sa Lagunine top-liste beletristike. Ova knjiga ujedno je i najpopularnija među Laguninim Klasicima svetske književnosti, što u ovoj izdavačkoj kući objašnjavaju „odličnim prevodom, sjajnim predgovorom i atraktivnim koricama“.

Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas