#Bukmarker

Brem Stoker je svoj klasik iz 1897. godine, „Drakula“, pretvorio u pozorišni komad iste godine kada je objavljen – i samo dve osobe su kupile kartu i pojavile se na premijeri.

U Stokerovu odbranu, nije ni planirana grandiozna produkcija; sastojala se iz iščitavanja autorskog scenarija koji je autor sklepao u žurbi da bi ga predao kancelariji lorda Čemberlejna na odobrenje i zadržavanje prava na prikazivanje predstave. Pozorišni komad sa naslovom „Dracula: or The Un-Dead“ odigran je 18. maja 1897 – osam dana pre objavljivanja romana – i reklamiran je samo pola sata pred početak predstave. Ako uzmemo u obzir da je komad imao prolog, pet činova i 40 scena, nije jasno da li bi publika uopšte imala strpljenja da odgleda ceo komad.

U dramskom čitanju glavnu ulogu imala je glumica i jedna od prvih sifražetkinja, Edit Krejg, kao Mina Mari. Autor je prvobitno želeo da glumac koji mu je poslužio kao inspiracija za lik Drakule – mračni i tajanstveni Henri Irving – igra pored Mari. Međutim, Irving je odbio da bude deo projekta rekavši Stokeru da je scenario za „Dracula: or The Un-Dead“ – očajan.

Dramska verzija verno prati radnju romana, mada su mnogi raskošni detalji iz epistolarnog romana sažeti zbog vremenskog ograničenja. Serija monologa je pomogla da se radnja ubrza; Greg Bazvel, kustos za štampane literarne izvore od 1801. do 1914. u Britanskoj biblioteci, ističe da su likovi verovatno zvučali kruto zato što je Stokeru bolje išlo opisivanje detalja nego pisanje dijaloga.

Nakon pozorišnog debija „Drakule“, Stokerov krvožedni grof se nije pojavljivao u pozorištima sve do 1924. Međutim, scenario originalne predstave daje nam uvid u umetnički proces Brema Stokera dok je prevodio likove sa stranica knjige na scenu. Lične beleške i korekture autora možete pogledati na stranici sajta Britanske biblioteke, gde se nudi opširan pregled istorijskog legata ovog pozorišnog komada.

Autor: Kirstin Foset
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Wikimedia Commons