#Bukmarker

Mladi kapetan bojnog broda na jednom od prvih krstarenja upada u maglu, i posle nekoliko sati plovidbe kroz mrak i sivilo s komandnog mosta počinje da nazire svetlost koja mu se približava. Pošto njegovi potčinjeni uspostave radio-vezu s objektom koji im se približava, on naredi: „Ovde kapetan bojnog broda, molim vas skrenite ulevo pod uglom od 45 stepeni.“ „Skrenite vi pod uglom od 45 stepeni i to što pre“, odmah dobije i odgovor. Kakav bezobrazluk, pomisli kapetan i izdeklamuje: „Ukoliko smesta ne skrenete, pucaćemo na vas iz svih oružja.“ „Vi smesta skrenite!“, čuje se onaj drski glas opet, „ovde svetionik“, završi se poruka s druge strane.

Ovo je samo jedan od mnogih kratkih primera koji ilustruju knjigu „Zaokrenuto razmišljanje“, koju vam kao urednik koji se decenijama bavi popularnom psihologijom najtoplije preporučujem, između ostalog i zbog ovakvih ilustracija koje će vas mnogo bolje od teorijskih naklapanja podučiti o jednoj od najvažnijih ljudskih sposobnosti: o tome kako da razmišljate. Kad zrelo razmislite o razmišljanju, shvatićete da ste u životu naučili gomilu koječega, ali vas niko nije naučio kako da razmišljate, jer je razmišljanje nešto krajnje „prirodno“ pa će vam se prirodno ili zdravorazumski desiti da, kad pogledate u ravnu crtu horizonta, pomislite kako je Zemlja možda ipak ravna ploča.
 

Posmatranje problema iz novog ugla, makar samo malo zaokrenutog od tog zdravorazumskog „prirodnog“, može da nas dovede do važne spoznaje, a s vrlo malo truda. Tako ne moramo da se borimo sa sopstvenim problemima, već možemo da ih preobrazimo u prilike. Od njih možemo da stvorimo saveznike. A umetnost pretvaranja problema u prilike je moguće naučiti. To je oblik psihološkog džijudžicua, tehnike koju je autor Berthold Gunster na svom maternjem, holandskom jeziku nazvao omdenken, a ovde ćemo upotrebljavati termin zaokrenuto razmišljanje. To je zaokretanje ugla posmatranja situacije i načina razmišljanja o njoj. To je razmišljanje drugačije od običnog, ono je obrnuto, zaokrenuto, izvrnuto, razmišljanje koje zaokreće, izvrće, preokreće, menja perspektivu i problem pretvara u priliku. Ne vodi nas samo ka rešenju postojećeg problema već, neočekivano i na naše čuđenje, može da nam ukaže na potpuno nove mogućnosti. Poput gusenice koja se pretvara u leptira, tako se i problem, zahvaljujući našem drugačijem načinu razmišljanja, pretvara u divnu novu stvarnost. A to vodi ka iznenađujućem paradoksu: što se suočavamo s više problema tim bolje. U suštini može da nam poboljša život, ali ne time što izbegavamo i poričemo probleme ističući samo dobre strane poput onih neumerenih optimista, već time što priznajemo postojanje problema, što razumemo i prihvatamo bol, gubitak i patnju. Ako ništa drugo, makar ćete naučiti da ne pucate na svetionik dok punom brzinom jurite da se olupate o hridi iznad kojih se on nalazi.

Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 39