U mojoj biblioteci može se pronaći nekoliko desetina knjiga o pisanju. Većina spada u referentnu literaturu: rečnici, leksikoni, knjige sinonima itd. Dosta je stručnih, to jest knjiga o književnosti koje obrađuju teme zapleta, izgradnje i razvoja likova, glavnih junaka, prizora, sukoba i tome slično. Knjiga Džona Saderlenda „50 ideja koje bi stvarno trebalo da znate: Književnost“ ne pripada nijednoj od spomenutih kategorija. Ali se sa velikom radošću našla u mom posedu.
Nije namera ove knjige da autorima predstavlja pomoćni alat u pisanju, a opet otvara novi svet iskustva u razumevanju i uvažavanju književnosti. Pre nego što sam pročitao ovu knjigu, nikada nisam pridavao veliki značaj silama koje oblikuju književnost, niti sam uviđao moć koju književnost ima u oblikovanju sveta. Nikada nisam ni razmatrao metode i stavove koji se koriste u analizi i kritici pisanog dela. Uzmimo za primer samo koncept „vlasništva“ i u kakvom je odnosu prema razumevanju jednog dela. Da li autor daje značenje svom delu? Ili je to čitalac? Ili kritičari? Ili društvo? Da li „Hamleta“ danas tumačimo na isti način kao što su to činili i u Engleskoj 18. stoleća?
Velika preporuka svim čitaocima koji žele da steknu šire, dublje poznavanje književnosti za nekoliko sati čitanja.
Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Mišić
(без вредности)
Najčitanije
Prikaz knjige Etgara Kereta „Sedam dobrih godina“
1. 1. 1970.
Prikaz knjige „Goruća pitanja“ Margaret Atvud: Mudra upozorenja
(без вредности)
Prikaz romana Gorana Markovića „Beogradski trio“
1. 1. 1970.
Prikaz romana „Proročica“: Emotivne mеtatеkstualne igre iz pera Margarеt Atvud
23. 4. 2024.
Delfi Kutak je pročitao: „Horoskop“ Mike Antića
1. 1. 1970.
